Metronom

Ovo nije priča o tebi.

Ti mi nikada ne bi poklonila metronom, niti znaš da ga želim. Svi tvoji pokloni rezbareni su dubokim značenjima i sadrže deo tebe. Toliko si opčinjena sobom i nama, da ne vidiš da lagano bledim od želje.

To što osluškuješ dok govorim je samo predstava iza teške, crvene zavese. Ne čuješ li kako škripe daske pod nama? Ne čuješ li tišinu van dvorane? Publika se odavno razišla.

Propadaju svi moji pokušaji da ti pokažem novostvoreni svet. Kako možeš da tvrdiš da sam tvoj, kad ne vidiš koliko želim taj uniformni takt – da podarim ritam osmesima, korak stražarima i ozbiljnost oblacima.

Pogledaj ih, razumi! Oseti nadu u tim sleđenim pokretima. Svi iščekuju dah u plućima, užurbane misli, težnje i nadanja. Toliko su željni života da će umeti da ga troše na sitno, da uživaju u svakom porazu podjednako i jasno.

Nadživeće nas. Takt metronoma udahnuće im život i pokazati kako da ga protraće ili prožive. Krenuće trapavim koracima, sudaraće se i plakaće. Na kraju će se i smejati, ubijati i zgražavati nad sobom i drugima.

Želim da dar života svim tim dušama bude poklon od nje, upakovan u plavu kutiju obmotanu teškim papirom.

Ako se kojim slučajem, moj svet pokaže teškim i pogrešnim, istina – sve će propasti kroz trule daske ove pozornice, ali neće biti razloga za očaj. Zameniću svoje srce tim metronomom koji će me hladnim i jednoobraznim tempom dovesti do kraja, lagano i neprimetno se usporavajući svakim svojim taktom.

Ovo nije priča o tebi. Ti nikada ne bi stala pred mene i u moju otvorenu šaku spustila malu kovertu u kojoj recimo piše:

Čistom umu je i laž put do istine.

poljubila me i otišla.

*

Ovo je priča o njoj koja se menja, ali ostaje ista. Plaši se neznanja ali ume da me sludi i pravično podeli naše prošlosti.

Ovo je priča o njoj koja ume da plače, koja me jednom linijom svoga lica inspiriše da podignem malj i mrvim granitne zidove. Umem da oprostim i kada ih ponovo zida.

Ovo je priča o njoj koja ume da sudi. Ponekad nevešto, ali uvek ponosno. To svakako nisi ti.

Trošim mastilo crtajući stanice, perone, aerodrome – navijam stanične satove i izbegavam gužve, da se slučajno ne bi mimoišli. Sve da bih razumeo sutra više nego što razumem danas.

Dok čekam da dođe sa plavom kutijom.